Medonosne biljke koje cvetaju u novembru

Prva dekada novembra protekla je bez kiše i karakteriše je lepo i toplo vreme. Vlage u zemljištu ima dovoljno i to je razlog da cveta  priličan broj medonosnih biljaka kao i u oktobru. Video sam ih onoliko, koliko mi je trenutno zdravstveno stanje dozvolilo.

• Maslačak (Taraxacum officinale L.) cveta prilično. Po oceni intenziteta cvetanja od 1 – 5, mogao bi da dobije i ocenu 3. To nije kao u proleće, ali je za ovo doba godine dosta. Pčele sada idu na njegov cvet, ali obzirom da je obdanica kratka i variranje noćnih i dnevnih temperatura prilično, pitanje je koliko to vredi za njih.

 

• Bela detelina (Trifolium repens L.) Cveta i bela detelina. Ne tako mnogo, ali je ima više, naročito tamo gde je sejana i u parkovima.

 

• Bela rada (Bellis perennis L. fam. Asteraceae) Ova višegodišnja biljka trenutno cveta prilično masovno. Ocena cvetanja bi mogla biti 3. Za pčele je malo korisna u svakom pogledu, tako da će je posetiti, samo kada nema boljih medonosnih biljaka. Inače ona cveta od marta do novembra.

 

• Fragaria vesca L. Divlja (šumska) jagoda. Procvetala je prilično u blizini moga pčelinjaka. Eto zabave za naše pčele. Kakvo otkriće za njih!

 

• Hajdučka trava (Achillea millefolium l.). Jeste medonosna, ali retko ćete pčele videti na njenom cvetu. Dok  god ima cvetova, koje pčele radije  posećuju, one neće ići na hajdučku travu. Slike u ovom tekstu su sa cvetovima bez pčela na njima. Imam ja i takve, ali ove su sve snimljene sada, u novembru. Pčele su sada manje aktine, sporije, trome i  u najtoplijem delu dana.

• Majčina dušica (Thymus serpyllum L.). Nekoliko metara iza mojih košnica u Stojniku kod Ralje, cvetala je, verovali ili ne, majčina dušica. Sjajno! Još ćemo nešto i da izvrcamo do nove godine. I opet miholjsko leto i lepo vreme  (kao i prošle godine) kad mu vreme nije, umesto da je „sneg do kuka“. Samo da napravi probleme nama pčelarima, da čupamo kosu da li ćemo, i ako smo hranili pčele, imati dovoljno hrane u košnicama do prvog nektara i polena naredne godine.

Jer na pojilicama ima prilično pčela (od 01 – 10. 11.14.), što bi moglo da znači da ima i dosta legla. A da i ne mislimo na to, da nam se loše vreme može ponoviti u aprilu i maju 2015. godine.

 

• Sonchus oleraceus L. – Nije tako čest. Mestimčno se pojavljuje sa ostalim livadskim biljkama, u naseljima svuda i sada cveta.

 

• Aster lanceolatus Willd. (Syn. A. salicifolius  Lam.). Evo još jedne biljke iz familije  Asteraceae. Česta je u kraju gde se nalazi moj pčelinjak. Nisam primetio da se pčele preterano interesuju za njega. Za njega imam istu konstataciju kao i za hajdučku travu. Ili bolje rečeno, nisu pčele mnogo zainteresovane za njega. Prosto sam ljubomoran na kolege pčelare, koji imaju pčelinjake kraj reka i vodenih površina. Puna su im usta astera u septembru i oktobru. Pominju opterećenu pčelarsku vagu. Oni bi i da vrcaju med od astera. To su druge vrste, a i kraj u kome ja držim pčele je poznat po sušama, pa onda nemam mnogo vajde od astera.

 

• Lamium purpureum M. – Mrtva kopriva crvena. Ova odlična medonosna jednogodišnja biljka, počinje da cveta u martu, i cveta do pozne jeseni. U sopotskom kraju cvetala je obilno u septembru, oktobru i početkom novembra. Pčele su masovno išle na njene cvetove.

 

• Salvia verticillata L. Žalfija prstenasta. Med od kadulje ili žalfije (Salvia officinalis L.) je u Srbiji je redak. Ova  biljka u Srbiji samo nešto malo raste u Sićevačkoj klisuri, a ima je u susednim zemljama: na crnogorskom primorju i u Dalmaciji. Ali i mi konja za trku imamo. U Srbiji imamo dve  autohtone medonosne vrste iz roda Salvia značajne za pčele: Salvia verticillata L. Žalfija prstenasta i Salvia pratensis L. Žalfija livadska. S ponosom moram da kažem da u našim parkovima raste još jedna ukrasna vrsta iz ovog roda Salvia splendens L. za koju se pčele takođe interesuju. Ipak, kad se sve uzme u obzir, sve ove naše tri salvije nemaju u pogledu značaja za pčelarstvo vrednost, kao jedna kadulja Salvia officinalis L. 

• Veronica chamaedrys L. – Zmijina trava Ova medonosna vrsta cveta prema literaturnim izvorima cveta od maja do avgusta, ali novembarski snimak ove bilјke „govori” da je to moguće i kasnije, kada razni meteorološki  parametri  pogoduju toj pojavi.

• Trifolium pratense L. – Crvena detelina cveta i u novembru, mada joj literatura taj „prekršaj“ ne bi tolerisala (može samo od maja do septembra).

• Ranunculus bulbosusL.–lјutić takođe cveta u novembru.

• Carduus scanus L.  (Syn. Cirsium canum( L.) All.) Fam. Asteraceae.  Ova medonosna vrsta, kao i mnoge bilјke iz ovog roda su veoma atraktivne za pčele i koja prema literaturi cveta do septembra na terenu se pojavlјuje i u novembru.

 

• Cichorium intybus L. – vodopija.  I vodopija ima litraturni limit da treba da cveta od VII – IX meseca, ali ni ona to „ograničenje” nije poštovala, pa se „drznula“ da cveta i u novembru ove godine.

• Inula britannica L. – Rodinjak, utrenica malјava, Fam. Asteraceae. Ova bilјka zlatno-žutih cvetova, takođe kao i prethodno navedene medonosne bilјke cveta i u novembru.

• Prunus domestica stanley – Šlјiva stenlejka i neke voćke, kao ova šlјiva stenlejka, su cvetale u novembru, iako je za njih to cvetanje u ovo doba godine jako loše jer se nepotrebno iscrplјuju.

• Picris hieracoides L. – Grkuša, Fam. Asteraceae. I ova medonosna vrsta  cvetala je početkom novembra.

• Buddleia Variabilis Hemsl.- Budleja , fam. Loganiaceae. Ovaj ukrasni, medonosni listopadni žbun, raste u mnogim beogradskim parkovima, ali i u dvorištima, na okućnicama, a možemo ga gajiti i na našim pčelinjacima. Cveta u gustim vršnim cvastima vrlo dugo, od juna do oktobra . Ove godine i u novembru. Za ovu bilјku, koja tako dugo cveta (i leti), veoma je važno orezivanje i to radikalno svakog proleća.

Na ovaj način, stvaraju se novi izdanci i mnoštvo pupolјaka, što je uslov za ponovno obilno cvetanje. Ako se tako ne postupa, žbun samo raste i manje cveta. Takođe kao i kod  drugih  hortikulturni bilјaka , kojima je cvet ukras (važi i za šiblјe i cveće), treba uklanjati precvetale cvetove. Ne samo iz estetskih razloga, već to stimuliše stvaranje novih cvetnih  pupolјaka i produžava period cvetanja.

• Chrysanthemum indicum hybridum – Hrizanteme. Skoro da sam zaboravio hrizanteme. Cvetale su u otobru i nastavlјaju cvetanje i u novembru. Može se reći da je zbog vremena cvetanja, „došlo njihovih pet minuta„. Zapravo one sada dominiraju i kao što sam već rekao za nju, kada sam opisivao bilјke koje cvetaju u oktobru, samo od temperature zavisi , da li će ih pčele posećivati, jer i one spadaju u medonosne bilјke.

• Althea officinalis – fam. Malvaceae – Slez.  Evo još jedne ukrasne i medonosne bilјke, koja cveta u novembru.

• Rosa sp. – Ruže. Takođe u novembru cveta više vrsta selekcijonisanih ruža, čime bih zaklјučio ovaj pregled medonosnih bilјaka, čije sam cvetanje uočio u novembru ove godine. Ima, naravno, još medonosnih bilјaka, koje sada cvetaju, ali bi trebalo dosta posla da se to istražuje i obradi.

                    I taman sam pomislio da nema više medonosnih bilјaka, koje sam uočio u gradu, kad u jednom danu, u sumrak u Karađorđevom parku u Beogradu, pronađem još pet medonosnih bilјaka, koje cvetaju.

• Hypericum calicinum – kantarion (ukrasni). Većina od nas zna za kantarion Hypericum perforatum, lekovitu bilјku od koje se prave čajevi i lekovito kantarionovo ulјe. I ni pomislili nismo, da ona ima neke bliske rođake. Ima! Hypericum calicinum. Za mene je on  lepši . I list i cvet. Cvet je krupniji i sa puno prašnika punih polenovih zrna. Možemo i mi da gajimo ovu bilјku, na našem pčelinjaku, samo ako imamo volјe. Cveta od juna do septembra.

• Viola sp. – Ljubičica  Na istoj, prethodnoj slici sa ovim kantarionom, sa žutim cvetom su  su lјubičice sa crveni cvetovima. Za vrste iz roda lјubičica, znamo da su medonosne, u Srbiji ima čak 77 vrsta i podvrsta iz roda Viola! Da bi utvrdio da li je ova na istoj slici sa ukrasnim kantarionom medonosna, sačekaću neki lep dan sa višom temperaturom narednih dana, doneću stolicu od kuće, sešću kraj nje i čekati da dolete pčele iz pčelinjaka sa Veterinarskog fakulteta koji je u blizini.

 

• Aster novii Belgii – Zvezdica američka. Evo nam još jednog došlјaka iz Novog sveta – Severne Amerike. Nisu samo Evroplјani nekada i sada išli tamo, nego su i oni nama dolazili (i sada). Kažu da cveta u septembru – oktobru (6 – 1).  Na istoj slici se stidlјivo (prilično je uočlјiva po boji) pojavlјuje i jedanaa selekcija bele rade – Bellis perennis L.

• Salvia splendens L. U prethodnom delu teksta u kome su opisivane razne žalfije, pomenuta je i jedna parkovska –  Salvia splendens L.  Možda zato što je prozvana i ona je procvetala u novemru.

• Cornus sanguinea L. (Syn. Telycrania sanguinea (L.) Fouur.) – svib. Evo još jedne medonosne bilјke koja je cvetala. Cveta u svibnju, ali dosta često ponovo u jesen.

• Capsella bursa pastoris (L.) Medik,  hoću – neću, tarčužak, rusomača,Ovo je većinom dvogodišnja, a ređe jednogodišnja bilјka. Visina joj je  6 -60 , pa i do 100cm!. Cveta i plodonosi tokom cele godine, (uglavnom od aprila do jula, pa ido novembra) izuzev tokom dugih zimskih mrazeva. Bilјka kosmopolit. Raznesena je svuda po svetu (6-1). Nјeni mali cvetići daju pčelama po malo nektara i po malo polena. Ništa naročito. Od koga je i dosta je.

• Lavandula angustifolia Mill. – lavanda, lavandula. A sada veliko iznenađenje. Verovali ili ne u beogradskim parkovima cveta i lavanda u novembru. Da se razumemo, lavanda potiče sa kamenjara mediteranskih oblasti, bilјka je toplih i suvih krajeva, o čemu govore mnogobrojne dlačice  na listovima, što je karakteristika bilјka sušnih predela. Na taj način one smanjuju transpiraciju (u borbi sa visokim temperaturama), tj. veliki gubitak , inače deficitarne vode, makar u nekim priodima godine. Ovo je višegodišnja bilјka, visine 20 – 60 cm, pepelјasto siva. Cvetovi grupisani u klasatu cvast i lјubičlјsto-plave su boje (krunice). Cveta od juna do avgusta. Na svojim prirodnim sataništima, u Mediteranu  je dobra medonoša.

A sada nazad na pčelinjak. Na pčelinjaku sam očistio  limene ili lesonitne pokretne podloške ispod zamreženih  podnjača. Osim ostataka voštanih ostataka, video sam:

1. grudvice polena , koje su pale sa korpica zadnjih nogu pčela. Znači nabrojane medonosne bilјke još koriste našim pčelama.
2. Kod nekih društava, je na podovima o kojima govorim bilo manje ili više osataka, koji govore o snazi tih društava.

Naime radi se o ostatcima krila, nogu i glava pčela. Pošto sam i regulatore leta zaštitio češlјevima, a „rupe – leta“ sa zaštitnicima sveo na otvore, kroz koje ne mogu da prođu ni miševi ni rovčice, ostao je još samo jedan veliki neprijatelј pčela – ose. Ove godine, njihova aktivnost u julu i avgustu nije bila velika. Kiše su i njima i stršlјenovima izgleda smetale kao i pčelama. I taman kad smo pomislili da ćemo ove godine proći bez velike najezde tih napasti, njihov razvoj je naglo krenuo u septembru i oktobru.

Flaše od kisele vode ili raznih sokova od plastike, presečene i čiji se gornji deo kao levak umetne u flašu, u koje pčelari sipaju pivo ili neka druga tečnost koja privlači ose i stršlјenove, pa ih onda okače na voćke kraj košnica da služe kao klopke za navedene insekte, nisu pomagale. Svaka naredna kiša ih je punila i obezvređivala naš trud.

Zato sam poslednju grupu ovih klopki stavio ispod košnica, koje su kod mene na postolјima visine od 30 – 50 cm (pčelinjak je na terenu koji je u padu, pa je to tako zbog nivelacije postolјa).

Na pitanje stručnjacima za zaštitu bilјa iz Službe zaštite JKP „Zelenio- Beograd„ (firma u kojoj sam radio), šta misle o ovakom načinu borbe protiv osa i stršlјenova, oni su rekli da se na ovaj način ne možemo izboriti sa njima i da su te klopke samo indikatori postojanja i brojnosti tih insekata u zoni pčelinjaka.

I od prilike se može izvesti zaklјučak, da kad na podloškama ispod zamreženih podnjača ima puno ostataka krila, glava i nogica pčela, da u tom društvu „ose caruju“  što se može videti i pogledom kroz zamreženi zbeg, da je slabo i da spada u kandidate da ne preživi zimu.

Varoe, najvećeg neprijatelјa pčela, ove godine bilo je mnogo i ima je i sada. Protiv nje sam koristio zadimlјavanje listićima sa amitrazom i mravlјu kiselinu (avgust, septembar, oktobar).

Posle tretmana amitrazom sa listićima koji su sa šalitrom, mnoge varoe su omamlјene i žive. Odavno govorimo da varoa usled velike upotrebe amitraza , postaje rezistentna na njega. Zaboravlјamo pritom da i šalitra iz listića, kada sagoreva omamlјuje pčele i varoe, čija je masa mnogo manja od pčela, te one tako padaju kroz zamrežene podnjače.

Pokušao sam i sa plodićima jedne bilјke (čiji identitet neću da otkrivam, da ne bih dovodio pčelare u zabludu , dok je ne ispitam nekoliko godina). Od kolege iz firme sam saznao, da ih on koristi u kući, zbog eteričnih ulјa (?), koje plodovi ispuštaju za rasterivanje molјaca.

Nije štetna za pčele i lјude. Stavio sam ih i u „kule“ nastavaka sa rezerni saćem.

U košnice sam ih stavio, posle tretmana amitrazom 18.10.2014. u kutije od margarina po 5 plodića. Svaka opala varoa je uspeh. Kontrolom (letimičnom) 9.11.2014. video sam da ima na podovima opale varoe.

Moram tu probu da obavim naredne godine u nekom dužem periodu kada ne koristim druga sredstva proti varoe. Ostaje mi još oksalna kiselina, ako budem mogao da izvedem taj tretman.

Zbog predviđanja meteorologa, da će od 11.11 – 13.11.2014. biti dnevne temperature vazduha i do 21˚C, uradio sam 9.11.2014. tretman protiv varoe sa 20ml mravlјe kiseline sipnjem u plastične poklopce za tegle sa sunđerčićima. Očajnički potez. Prilikom otkrivanja novina- utoplјavajućeg materjala, radi dodavanja mravlјe kiseline, (iznad zbegova, a ispod poklpca košnice ),  kod nekih društava primetio sam mnoštvo o desetak petnaest bubamara, čak i raznih vrsta, koje su tu valјda došle da provedu zimu, koristeći toplinu, koju zrači pčelinja zajednica. Nisam ih dirao.

Kod drugih pak društava, ispod novina nalazio sam od 1 – 6 osa. Za neprijatelјe pčela nisam imao milosti. Koje nisu uspele da pobegnu, stradale su.

Ignjatović Vladimir,
dipl. inž. šum. za horikulturu,
Predsednik Beogradskog udruženja pčelara