Taman sam pomislio, slušajući malo i vremensku prognozu: „Evo decembra. Evo konačno prave zime. Sneg, led, maglovita bela jutra i dani. Gotovo je sa svim cvetanjem napolјu (osim u toploj sobi kućnog cveća).
Ništa od toga. Nastavilo je lepo vreme i cvetanje medonosnog bilјa.
Već je treći mesec kako za sajt BUP-a i za svoj i fejsbuk profil BUP–a, vršim osmatranje, koje medonosne bilјke cvetaju u određenom mesecu i radiću to, ako bude interesovanja, dok budem imao vremena i dok me u tome ne spreče pčelarski radovi. Mislim da bi to moglo da navede i pčelare da i sami posmatraju medonosne bilјke i za to predlažem dve tabele:
Tabela I
Ovo je praktično praćenje cvetanja medonosnih bilјaka. Ocenjuje se intenzitet cvetanja od 1 (minimum, početak ili kraj cvetanja), do 5 (maksimum, vrhunac cvetanja). To je uobičajena praksa procene intenziteta cvetanja u šumarstvu i hortikulturi. Tu predlažem jednu ličnu dopunu, da se na primer, zvezdicama (*) od 1 – 5 ocenjuje, koliko pčele posećuju te cvetove. Može se raditi svakodnevno, a najmanje jednom u 10 danam, Ili već kako sam pčelar odluči i koliko ima vremena.
Važno je imati ili poseban rokovnik za fenologiju – praćenje cvetanja bilјaka ili je to rokovnik u kome vodimo dnevnik pčelarskih radova.
Pritom bismo naglasili na kojoj se lokaciji događa cvetanje.
Na primer:
18. 3. 2001. Cvetanje u ataru sela Stojnik kod Ralјe
| Rb. | Naziv biljke | cveta |
| 1 | Prunus spinosa trnjina | (4)* |
| 2 | Prunus cerasifera – dženarika | (5)*** |
| 3 | Prunus armeniaca – kajsija | (2) |
| 4 | Prunus persica – breskva | (2) |
| 5 | Lamium purpureum – njivska mrtva kopriva | (2) |
7. 4. 2001. Cvetanje u ataru sela Stojnik kod Ralјe
| Rb. | Naziv biljke | cveta |
| 1 | Prunus spinosa trnjina | (4)* |
| 2 | Prunus cerasifera – dženarika | (5)*** |
| 3 | Prunus armeniaca – kajsija | (2) |
| 4 | Prunus persica – breskva | (2) |
| 5 | Lamium purpureum – njivska mrtva kopriva | (2) |
Za fenološka osmatranja bira se zdravo i ne suviše mlado drveće i grmlјe i grmlјe normalnog rasta. Ako je šuma u pitanju, osmatranje se vrši unutar šuma. Bilo bi dobro osmatrati iz godine u godinu iste bilјke, kada je u pitanju višegodišnje rastinje. Za sezonsko cveće i jednogodišnje bilјke ovo ne važi. Za perene može.
Tabela II
Od svih ispitivanja u tom pogledu nas najviše interesuje početak, dužina i kraj cvetanja medonosnih bilјaka. Međutim mi, naročito stacionarni pčelari, a i za bazni pčelinjak seleći pčelari, treba da uradimo sledeće:
- Da izvršimo popis medonosnih vrsta bilјaka bar u zoni racionalnog leta pčela oko našeg pčelinjaka, a u zavisnosti od poznavanja medonosnih bilјaka. U tome bi mogli da nam pomognu (za determinaciju nama nepoznatih vrsta medonosnih bilјaka) agronomi, šumari, biolozi i ostali poznavaoci flore. Dugoročno gledano to i nije tako veliki posao.
- Bilo bi dobro da saznamo metodologiju rada fitofenoloških stanica, ali i bez toga, možemo se snaći. Predlažem sledeću tabelu:
| Br | Naziv vrste | Početak cvetanja | Kraj cvetanja |
| 1 | Bagrem | 5. maj | 20. maj |
| 2 | Lipa | ||
| 3 | Suncokret |
Tako bismo, posle izvesnog broja godina imali statistički podatak i mogli da predviđamo početak, trajanje i kraj cvetanja neke medonosne bilјke u kraju gde pčelarimo.
Pa da vidimo šta je u decembru 2014. godine cvetalo.
1. Cydonia maulei Moore. (syn. Chaenomeles japonica (Thunb.) Lindl.) fam. Rosaceae, Rod Chaenomeles – Japanska dunja
Snimlјena je 02.12.2014., u ul. Krušedolskoj, kod Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu, gde je posađena i formirana u vidu niske žive ograde, između trotoara i ulice. Žbun je poreklom iz Kine i Japana, trnovit i cveta pre listanja od februara do aprila. Cvet je crven. Ova bilјka otporna je na sušu, dim, gasove u vazduhu i mraz. Za bolјe cvetanje joj pogoduju sunčana mesta i potrebna joj je plodna zemlјa. Može se orezivati. Što se cvetanja tiče, ove godine je dobro poranila (ili okasnila?). Inače ova bilјka je medonosna i vrlo korisna za pčele. I ukrasna i korisna. Plodovi slični plodu dunje i po obliku i ukusu. Ali su kod ovog žbuna minijaturni u odnosu na plod dunje (Cydonia oblonga, koja spada u rod Cydonia).
2. Jasminum nudiflorum Lindl. – Jasmin, fam. Oleaceae Hoffmgg et. Link
U našim uslovima ovaj žbun dostiže visinu do 1,5 metara. Poreklom je iz Kine. Cveta rano (od februara), pre listanja. Listovi su mu naspramno raspoređeni, trodelni. Cvetovi su mu žuti, a polod crna bobica. Gaji se uglavnom po parkovima kao dekorativna vrsta. Ovog puta je dosta ranije cvetala nego što se od nje očekivalo.
Snimci su napravlјeni 3.12.2014. u parku Manjež u Beogradu
3. Malvam silvestris – crni slez, fam. Malvaceae A. Juss.
Ova medonosna bilјka je cvetala je i snimlјena je 3.12.2014. u parku Manjež na ulazu u park kod zgrade banke (ugao ul. Svetozara Markovića i Nemanjine) u Beogradu. To je dvogodišnja ili višegodišnja bilјka, visine 25 – 150cm. Listovi na dugačkim drškama su različite veličine, bubrežasti ili ovalno srcasti, prstasto delјeni, pliće ili dublјe, na 3 – 7 režnjeva. Krunični listići cveta su ružičasti dolјubičasti sa tamnim nervima. Pčelama daje nektar i polen. Cveta od maja do septembra. Očigledno uslovi za cvetanje su bili povolјni, pa je njeno cvetanje produženo do decembra. Priroda ne priznaje kalendar i njegove granice. Kalendar su izmislili lјudi, da bi se bolјe snalazili u vremenu (i prostoru?).
3. Viburnum rhytidophyllum Hemsl. Fam. Caprifoliacae Juss.
Zimzeleni, kod nas ukrasni žbun, poreklom iz srednje i zapadne Kine. Listovi izduženo jajasti, do izduženo lancetasti, sa lica naborani, tamno zeleni, goli, a sa naličija sivkasto do žućkasto dlakavi. Plodovi koštunice, u početku crvene, kasnije sjajnocrne. Sazrevaju septembra – oktobra. Cvetovi su žućkastosivi u vršnim štitastim cvastima prečnika 10 – 20 cm. Cveta u aprilu – maju. Cvetni pupolјci formiraju se u jesen, a otvaraju se sledećeg proleća. Upravo u tome je izgleda „tajna“ cvetanja ovog decembra. Nestabilne vremenske prilike ove godine, sa puno kiše i topla jesen su bile izgleda razlog, „okidač“, koji je pokrenuo cvetanje znatno, ranije nego što je trebalo. Tako ćete na sledećem snimku videti cvasti sa cvetićima, crvene plodove u fazi sazrevanja i crne, sjajne zrele plodove. Sjajan snimak (ne u tehničkom smislu, već po sadržaju). Čudo prirode za divlјenje.
Ovaj medonosni žbun snimlјen je u parku Manjež, kod Muzičke akademije, u Beogradu, 3.12.2014.
5. Polygonum persicaria L. – fam. Polygonacae Lindl. – lisac
Snimlјena je kraj gradilišne ograde, sa desne strane ulice Kralјa Milana, gledano prema Terazijama (bliže Slaviji), 11.12.2014. godine. Ovo je jednogodišnja, obično granata, zelјasta bilјka, kosmopolit. Listovi dugulјasti ili lancetasti, šilјati sa crnom pegom. Bilјka je prava, uzdignuta ili polegla, oko 0,5 m duga. Ima klasaste cvasti. Cvetovi roze do crvene boje. Cveta od juna do septembra, dajući pčelama nektar. Ovoga puta je „izneverila“ svoj cvetni kalendar, pa je cvetala i u decembru.
6. Sinapsis arvensis L. – Fam. Brassicaceae Burn. (Cruciferae B. Juss.) – Gorušica, ardalј, žutan, ognjica.
Jednogodišnja bilјka, sa tankim vretenastim korenom, izrazito zelene boje, a na suvim staništima, gornji deo stablјike je i sa lјubičastim prelivom, visine do 60cm. Cvetovi žuti, skuplјeni u grozdastu cvast. Plod je lјuska (mala mahuna), koja može imati 12 semenki. Jedna bilјka daje 1200 – 2000 semenki, koje održavaju klijavost i do 10 godina Cveta od maja do septembra. Staništa su joj po njivama i ostalim kulturama (po žitu), oko naselјa, pored drumova i nasipa. U Srbiji rasprostranjena. Ima je najviše u Sremu. Tamošnji pčelari cene ovu bilјku i kažu: „Ono što ne da bagrem, daće gorušica“. Slična je ulјanoj repici (Brassica napus var. oleifera). Gorušica se takođe gaji kao ulјana bilјka. Kod nas se sreće kao korov i ima je ponekad tako mnogo, kao da je sejana.
Pčelama daje mnogo polena i nektara. Pčele rado posećuju gorušicu u prvom periodu cvetanja. Ovaj snimak, napravlјen je 12.12.2014. kod marketa Metro u Krnjači, na zelenoj površini između zrenjaninskog puta i pristupne saobraćajnice Metrou.
7. Lonicera x purpusi Rehd. (= L. Fragrantissima x standishii)
Ovo je zimzelen, uspravan žbun, visok 2-3 metra i gusto razgranat. Kod nas obično poluzimzelen. Grane su u širokom luku savijene. Listovi su jajasto dugulјasti 5 – 10cm dugi. S obe strane goli, osim na naličiju duž nerava. Cvetovi su krem beli i jako mirišu. Cveta rano januara – februara. Kod nas je gajena po parkovima. Izuzetno medonosna vrsta, ukoliko su vremenski uslovi povolјni, da je pčele mogu iskoristiti.
Ovaj žbun na slici nalazi se u Pionirskom parku, naspram Skupštine Srbije, iza replike Osmatračnice sa Kajmakčalana iz Prvog svetskog rata, bliže ulici Kneza Miloša. Obilazim ga svake godine u zimskom periodu, da vidim kada će početi da cveta. Ove godine me je prijatno iznenadio ranim početkom cvetanja. Snimak je napravlјen 13.12.2014.
8. Chelidonium majus L., Fam. Papaveraceae B. Juss – Rosapas, rusa, rosnica, rusavica, zmijino mleko, žuta trava
I ova bilјka, polenarica, procvetala je u decembru 2014. godine. Snimio sam je 16.12.20014. na zelenoj površini između ograde i zgrade Mašinskog fakulteta, na uglu ulica Kralјice Marije i Ruzveltove u Beogradu.Rusa je višegodišnja bilјka sa rizomom, visoka 30-60cm. Zelјasti delovi bilјke i koren sadrže žućkastocrvenkasti sok u kome ima dosta alkaloida, koji je otrovan. Cveta od aprila do oktobra. Ima štitastu cvast, sa 2 – 6 cvetova žute boje. Pripada Evroazijskom flornom elementu. Plod je neka vrsta čaure, koja podseća na lјusku. Jedna bilјka može da donese preko 6000 semenki. Seme jajoliko, crno, rupočasto mrežasto. Raste pored puteva, na međama, u šumskim proplancima, na pašnjacima u detelištima, pored ograda, zidova, na ruševinama, oko naselјenih mesta, na stenama, od ravničarskih predela do 1650 m. nadmorske visine.
9.Stellaria aquatica (L.) Syn. Myosoton aquaticum Mch. Fam. Caryophyllaceae Juss
Ima nekoliko medonosnih Stellaria (S. holostea, na primer). Ovu sam snimio 16.12.20014. na zelenoj površini između ograde i zgrade Mašinskog fakulteta, u ulici Kralјice Marije u Beogradu. U pitanju je višegodišnja bilјka. Listovi meki nežni, jajasti ili dugulјasto jajasti. Na vrhu, šilјati ili ušilјeni. Cvetovi, na vrhu stablјike 12-15 mm u prečniku. Krunični listići beli. Cveta od maja do septembra. Staništa su joj pored puteva u jarku, po vlažnim dolinama, pored potoka. U Srbiji je rasprostranjena.
10. Aster lanceolatus Willd. (Syn. A. salicifolius salicifolius Lam.).
Aster je cvetao i prethodnih meseci. Možda nisam trebao ovoliko pažnje da mu posvetim, ali ovako lepe cvetove nisam mogao da propustim da snimim. Snimio sam ga 16.12.20014. na zelenoj površini između ograde i zgrade Mašinskog fakulteta, na uglu ulica Kralјice Marije i Ruzveltove u Beogradu.
11. Bergenia cordifolia – Bergenia, oplanica, Fam. Saxifragaceae
Ova fotografija, snimlјena je 19.12.2014. godine u Zemun polјu u ulici Franje Krča, sa leve strane, na oko 100 metara od centra mesta i početka ulice, na zelenoj površini između trotoara i zgrade.
Rod Bergenia ima nekoliko vrsta, sa krupnim debelim listovima, zelene boje, okruglastog oblika, koje se na prvi pogled ne razlikuju. Ovi listovi izlaze iz jednog rizoma i leže neposredno po zemlјi. Neupućeni, koji se bave medonosnom florom misle, da su razni latinski nazivi ovih vrsta sinonimi. Ružičasti cvetovi se javlјaju u toku zime i traju do marta – aprila. Podjednako se dobro razvija i u senci i na suncu, uz dobro zalivanje.Bilјka je poreklom iz Sibira. Obično se sade odmah u veće grupe, jer se bilјke razvijaju veoma sporo, tako da proređivanje nije potrebno 10 i više godina. Ružičastolјubičasti cvetovi su bez mirisa. Stari listovi prezime ispod snega i zamenjuju se novim postepeno.
12. Tagetes patula L., Fam. Asteraceae – Kadifica, ženka
Sam naziv govori o „ženskom opredelјenju“ naziva ove bilјke. Takav je i latinski i narodni naziv (T. patula, ženka). Znači greška je ovu bilјku nazivati „Tagetes patulus“ (ili njoj srodnu vrstu “Tagetes erektus“), kao što to neki čine. To asocira, na nešto muško, što kadifica ili ženka nije. Ko je učio latinski jezik, razumeće. Takav naziv za ovu vrstu (Tagetes patulus) u hortikulturi ne postoji.
Ova kadifica snimlјena je u ulici Deligradskoj, u maloj žardinjeri na uglu sa ul. Tiršovom 14.12.2014. Mali „aranžman“ cveća i šiblјa: Tagetes patula L. sa Laurocerasus officinalis Roem. i Lonicera pileata Oliv.
Ovo je jednogodišnja cvetna vrsta, poreklom iz Meksika, jakog aromatičnog mirisa. Dobila je ime po etrurskom božanstvu. Cvetovi su u pojedinačnim glavicama. Cvetna krunica je u sredini narandžasta sa jezičcima smeđe crvenkaste boje ili jarkožute boje. Visina bilјke je različita, u zavisnosti od varjeteta (var. liliput, var. nana, var. arborea) od 20cm do 2,00m ! Doba cvetanja je od jula do septembra, mada može biti i duže zavisno od vremenskih prilika. Grančice najčešće lјubičaste ili smeđe crveno prevučene. U uzgajanju su poznate četiri glavne vrste hibrida. Spada u Francusku grupu hibrida („Francuski neveni“), ali i Afro – francusku grupu („Afro – francuski neveni“) i Signet grupu hibrida („Signet neveni“). Umnožavanje semenom u martu. Sadnja mladih bilјaka niklih iz semena obavlјa se u aprilu. Mesto sadnje treba da je izloženo suncu. Uspeva na običnoj baštenskoj zemlјi. Potrebno je da se redovno zaliva na svaka 2-3 dana. Cveta dugo i obilno, ali da bi se to postiglo, treba orezivati bilјku i tako omogućiti izbijanje novih cvetova. Dolazi do punog izražaja, ako se sade bilјke ove vrste same na rastojanju 20 – 25cm. Pčele je mnogo posećuju naročito pred jesen, kada je sve manje bilјaka, koje daju nektar i polen.
13. Primula elatior L. Fam. Primulaceae – Primula, jagorčevina, jaglika, jaglac
U blizini mog pčelinjaka u Stojniku kod Ralјe, cvetala je medonosna bilјka jagorčevina. Mnogo joj se žuri (kao i meni,hteo bi da je već proleće). Snimlјena je 23.12.2014. To je tek drugi dan zime. Inače cveta u rano proleće, ponekad već u martu – aprilu, a cveta do maja. Pčelama u povolјnim meteorološkim uslovima daje nektar. Pošto joj nije jasno šta se događa sa vremenom, listom je zaklonila cvet od mraza i eventualno od snega.
Prkosi im („Zima, zima, e pa šta je, ako je zima nije lav…“). Postojbina jagorčevine su umerene i hladne oblasti severne hemisfere, na planinskim i subalpijskim livadama, a opšte rasprostranjenje je u Evropi i na Kavkazu. Ovo je višegodišnja zelјasta bilјka. Cvetovi su u štitastoj cvasti na vrhu stablјike. Krunica je bledo žuta sa raširenim liskama. Ovo važi za naše samonikle jagorčevine (vrste Primula elatior). Međutim, veštačkim odabiranjem (selekcijom), stvorene su mnogobrojne forme sa cvetovima veoma različitih boja, od bele do tamno crvene. Pojedini mirisni cvetovi su veličine 3 – 4 cm. Primula zahteva jaku svetlost i plodnu zemlјu. Obzirom na vreme cvetanja, ovaj uslov se lako postiže (okolno drveće i šiblјe, ako ga ima oko nje, tada još nije prolistalo, pa ima dovolјno svetlosti). Sa dozrevanjem semena, jako osvetlјenje nije potrebno, što znači da se primula može saditi ispod drveća i šiblјa, gde stvara tepih. Najbolјe je zbog dekorativnosti, stvarati gušće grupe (razmak između bilјaka 15cm) i u njima mešati forme različitih boja, radi dekorativnosti. Razmnožava se, odnosno širi, relativno brzo, pa je proređivanje potrebno svake 3-4godine. Umnožava se deobom bokora krajem leta, semenom u aprilu i maju. Seme se stavlјa u meku i laku zemlјu (mešavina zemlјe, treseta, peska). Potpuno je otporna na mraz. Kultivaciona grupa 1 ili 2.
Osim ovih bilјaka, pomenuću ponovo one medonosne bilјke, čije sam cvetanje opisao u oktobru i novembru, a cvetaju i u decembru.
14. Sonchus oleraceus L. – Fam. Asteraceae
15. Chrysanthemum indicum hybridum – Fam.Compositae, Hrizanteme
16. Bellis perennis, Fam. Asteraceae, Bela rada
17. Lavandula angustifolia Mill. Fam. Labiatae – lavanda, lavandula
18.Taraxacum officinale Weber, fam. Asteraceae.- Maslačak
19. Veronica chamaedrys L. – Zmijina trava, Fam. Scrophulariaceae
Kratko samo o mojim zapažanjima sa pčelinjaka. Prema pregledu podova ispod zamreženih podnjača, pčele dobro zimuju. Takođe donose polen. Međutim jedna napast ih ne ostavlјa na miru. To su ose. I dalјe su aktivne, ulaze u košnice, „kradu“ im hranu i uznemiravaju ih.
Ignjatović Vladimir,
dipl. inž. šum. za horikulturu,
Predsednik Beogradskog udruženja pčelara
