Prunus Cerasifera Ehrh. (Syn. P.myrobalana Loisel., P.divaricata Ldb.) – Dženarika, džanarika, mirobalan, zerdelija
Dženarika pripada redu Rosales, familiji Rosaceae Juss. i rodu Prunus Mill.
Prunus je zapravo antički naziv za šlјivu i u vezi je sa petelјkom na plodu. Ovom rodu pripadaju: Prunus avium – šlјiva, P. pisardii – crvena šlјiva, Prunus cerasifera. Ovaj rod ima i drveće i žbunje, listopadno, ređe zimzeleno u svom sastavu i to oko 200 vrsta. Međutim, kao dekorativne bilјke, zbog obilnog cvetanja pre listanja, njihovo gajenje datira odnedavno. Listovi su im spiralno raspoređeni, cvetovi pojedinačni ili po 2 – 3 dvopolni, sa po 5 čašičnih i kruničnih listića i mnogo prašnika. Plod je koštunica, jestiva. Bilјke ovog roda su divlјe i gajene.
Dženarika – Prunus cerasifera Ehrh. u Evropu je doneta iz Irana. Raste kao listopadno drvo visine 4-10 metara ili kao žbun. Zona rasprostranjenja je Mala Azija, Balkan, Kavkaz i Srednja Azija. Klјuč za određivanje dženarike u okviru roda Prunus Mill., doslovno glasi: “Listovi po obodu testerasti, sa naličija po srednjem nervu dlakavi. Petelјka bez žlezda gola.” Listovi su izduženo jajastog oblika, 2 – 7cm dugi, 2 – 3.5cm široki, trouglasti i zaoblјeni, zašilјenog vrha. Cveta i lista istovremeno u martu – aprilu. Cvetovi su beli , pojedinačni. Plod je zreo u junu, jestiv, žut, crven, do crn po boji, kiseo, prečnika 1 – 3 cm i okrugao. Kao vrsta , dženarika je otporna na sušu. Ima veliku izdanačku snagu. Podnosi orezivanje. Grane su joj sa retkim trnovima. Mlade grančice sjajne zelene do crvenkasto smeđe. Najčešće raste u hrastovim šumama, mada je ima i u bukovim, ali na nižoj nadmorskoj visini.
Varijeteti su:
-
Pčela na cvetu japanske šljive Prunus cerasifrera, var. cerasifera Jov. – tipični oblik, najčešći u arelu vrste, napred opisan i od značaja za pčelarstvo.
- Rrunus cerasifera var. Pissardii (Carr.) C. K., Schneid. (syn. P. Pisardii Carr., P. C. var. atropurpurea Jaeg.) – Japanska šlјiva. Lišće joj je krupnije i tamno crveno, a te boje je i plod. Cvetovi su ružičasti. Kao dekorativna vrsta malobrojna i bez većeg značaja za pčelarstvo. Ovo pogotovo, što se gaji po naselјima (gradovima), gde i nema pčelinjaka.
Dr. Kulinčević i R. Gačić u svojoj knjizi “Pčelarstvo”, dženariku i ostalo voće, kao bogate izvore polena i nektara, smatraju veoma važnim za buran prolećni razvoj pčelinjih društava i koje po nekada daju višak meda za vrcanje.
Tihomir Jevtić navodi da šlјiva dženarika ima 34% šećera u nektaru. A Dr.Ćerimagić, svrstavajući bilјke po količini polena u četiri grupe, zerdeliju kao polenaricu svrstavau 4. grupu (odlična). Isti autor, rangirajući bilјke po medonosnosti od 1-6. grupe, navodi da P. cerasifera, spada u grupu 2, koja po hektaru može dati 26-50 kg meda. Za prethodno opisanom vrstom slede veoma brojne vrste voća (kajsija, breskva, trešnja, višnja, jabuka, kruška, dunja, mušmula i druge), koje, ako ih ne prati intenzivna hemijska zaštita u vreme cvetanja, koja je opasna za pčele, mogu biti veoma zančajne za pčele.
Dipl. inž. šum. Vladimir Ignjatović
