Posle Pariza, na čijim je krovovima danas 300 košnica koje godišnje daju sedam tona meda, ta praksa je sve zastupljenija i u Beogradu. Novi stanovnici osvajaju krovove zgrada, proizvode beogradski med, a njihova uloga u biodiverziatetu grada nije zanemarljiva.
Neprocenjiva je uloga pčela kao oprašivača raznovrsnih biljnih vrsta koje ljudi koriste u ishrani. Gotovo svaki treći zalogaj hrane, napravile su pčele. Zato je pitanje zašto pčele nestaju, od izuzetne važnosti.
Medonosna srpsko-francuska saradnja, razlog je naše posete Ambasadi Francuske. Na krovu Ambasade već nekoliko godina pčele u dve košnice žive beogradski život.
„Moji prethodnici su došli na tu ideju. Započeli smo neposredno pre zatvaranja, pre korone. Ideja sa kojom se krenulo je da se iskoristi mesto na kome se nalazi ambasada i blizina Kalemegdanskog parka i lipa koje se nalaze u njemu. Počelo je tako što su se tom projektu pridružili zaposleni u ambasadi i to je sada zajednički projekat“, navodi Pjer Košar, ambasador Republike Francuske u Srbiji.
„Na Francuskoj ambasadi se nalaze dve košnice i prošle godine smo iz te dve košnice izvrcali 70 kilograma meda, što je popriličan prinos. Zbog raznovrsnosti biljaka u gradu prinosi su dosta dobri. U zavisnosti od sezone mi smo imali tri različite vrste Beogradskog meda. Nazvali smo ga Beogradsko proleće, leto i jesen i svaki varira sa ukusom, imamo cvetni med, šumski med i neku kombinaciju bagrema sa livadskim cvećem“, kaže David Mardešić iz Beogradskog udruženja pčelara.
Med je, kažu iz Udruženja, izuzetnog kvaliteta, i kao takav dolazi do svojih korisnika i to kao dar.
„U Srbiji postoji ta divna tradicija poklanjanja. Mi smo, takođe, želeli da uspostavimo neku vrstu tradicije i da partnerima poklanjamo med, ali i Francuzima, koji su nam gosti ovde. U tom smislu mi smo napravili tegle u kojima pakujemo med i napravili etikete u stilu ar dekoa, da odgovaraju i epohi iz koje je naša ambasada. I da, volim da kad obilazim manastire kupim med koji se tamo pravi. I poklonim naš“, napominje Pjer Košar, ambasador Republike Francuske u Srbiji.
Ovaj projekat je samo deo projekta Zelena ambasada, u kome učestvuje i Beogradsko udruženje pčelara.
„Gradovi su se pokazali kao neka sigurna luka za pčele jer nema poljoprivrede, ne koriste se pesticidi, ne tretiraju se biljke, a hrane ima mnogo više no u ruralnoj sredini“, naglašava Mardešić.
U Beogradu živi oko 250 vrsta pčela, od toga samo jedna pravi med. Udruženje pčelara pokušava da raznim akcijama i projektima pomogne biodiverzitetu, odnosno pčelama u našem gradu.
