Prestanak rada SOS ekipe za spasavanje i zbrinjavanje pčela

U protekle dve decenije članovi Beogradskog udruženja pčelara izlaze u susret građanima i pomažu u uklanjanju rojeva pčelinjih društava koji se nalaze na nezgodnim mestima.

To je veoma kompleksan posao pa smo u više navrata ukazivali gradskim službama da ga treba ozbiljno shvatiti. Nažalost nismo nailazili na razumevanje ni jedne službe.
Odgovor je uvek bio isti. Nismo nadležni.

Beogradsko udruženje pčelara nema resurse za obavljanje ove aktivnosti pa obaveštavamo građane da ne možemo više preuzimati na sebe ovu obavezu.

Zbog toga molimo građanstvo da se ubuduće obraćaju gradskim službama a ne Beogradskom udruženju pčelara.

Светионик српског пчеларства: Јован Живановић и 130 година „Српског пчелара”

У Библиотеци града Београда прослављен је Национални пчеларски празник и обележено 185 година од рођења професора Јована Живановића и 130 година постојања пчеларског часописа Српски пчелар.

Професор Јован Живановић(1841-1916) – научник, књижевник, новинар, али и природњак и пчелар. Отац рационалног пчеларства у Срба и на Балкану, рођен је 1841.године у Сремским Карловцима. Основну школу и Велику српску гимназију завршио је у Карловцима, а потом  у Бечу студира филологију код чувеног слависте Фрање Миклошича. Године 1865. постављен је за професора српског језика у Карловачкој гимназији.

Напоран рад судбински га уводи у сасвим другу делатност. Из здравствених разлога, подиже воћњак у карловачком потесу Матеј. Тамо се 1875.године први пут среће са пчелама и уноси првих осам традиционалних кошница плетара.

Али, он одбија да добија мед гушењем пчела.

Тражећи нова решења, контактира са признатим пчеларима Европе и света, уводи најсавршенију технологију рада и поставља темеље развоја рационалног пчеларства.

Из Европе доноси, али и сам конструише најсавременију опрему: прву кошницу са покретним рамовима, и данас познату „американку“, затим Хрушкину врцаљку за цеђење меда, први парни топионик за восак, прву пресу за одливке сатних основа у кошницама.

Оснива и другу у Европи Катедру за модерно пчеларство, за полазнике Карловачке Богословије. Написао је низ књига и издавао више часописа из пчеларства.

За своје студенте и полазнике из света уредио је и четири изузетна пчелињака на падинама Фрушке горе, на потесу Матеј, са око 400 кошница.

Синови, унуци и праунуци, а данас и чукунунук проф.Јована Живановића, били су довољно мудри и вредни да сачувају његово знање о пчеларству, све алатке и предмете које је користио у пчеларењу, да обнове пчелињаке и направе у Сремским Карловцима реплику првог здања из пчелињака Матеј. Ту је данас смештен чувени Музеј пчеларства који су за протекле четири деценије посетиле десетине хиљада људи из целог света. Реч је о првом приватном музеју у Србији и некадашњој држави Југославији, светионик велике љубави човека према пчелама и сведок историје пчеларске вештине.

Scroll to Top