Vrste iz roda Cornus L. -Dren
Najpoznatija vrsta roda Cornus L. je Cornus mas L. – dren. Rod Cornus L. spada u red Cornales, i familiju Cornaceae Link. U rodu Cornus L., je uglavnom listopadno drveće i žbunje, oko pedeset vrsta. Plod je okruglasta ili elipsoidna koštunica, a boja zavisno od vrste kojoj pripada, može biti bela, crna, plavičasta ili crvena. U našoj zemlјi rastu tri domaće vrste, a ostale su introducirane, ukrasne vrste. Drvo drena je tvrdo, pa otuda i naziv Cornu, što znači rog.
Cornus mas L. ( Syn. C. mascula Lam., C. vernalis Salsib. C. nudiflora.Dum.) – Dren
Dren je vrlo važna medonosna bilјka. Raste sporo kao žbun ili nisko drvo, koje dostiže visinu do 8 metara, deblјinu do blizu pola metra i starost preko 100 godina. Kruna stabla je na vrhu zaoblјena. Cvetovi su sitni, žuti, četvoročlani, dvopolni. Ima od 10, do više od 20 cvetića u štitastoj cvasti. Ono što je za pčelare zanimlјivo, da su cvetovi kod drena većinom samo sa prašnicima. Znači dren je odlična polenarica. Cvetanje je jedno od najranijih kod nas. U februaru ili martu pre listanja.
Ima žute cvetiće, koji čine da se dren za vreme cvetanja, vrlo lako uočava u šumama i parkovima, što naročito ako je lepo vreme, da ga pčele mogu koristiti, izaziva veliko zadovolјstvo kod pčelara. Pčelama daje nektar i cvetni prah u doba, kad ih u prirodi ima vrlo malo, a pčelinjim društvima su potrebni za njihov razvoj. Plod je zreo u avgustu – septembru – crvena jestiva koštunica drenjina. U ishrani se može koristitina više načina (svež, zreo ili zavisno od načina prerade). Areal drena je na Balkanskom i Apeninskom poluostrvu, na dobrom delu srednje Evrope, Male Azije, Krima i Kavkaza. Kod nas je česta žbunast vrsta u regionu hrastovih listopadnih šuma, na suvim i toplim staništima, koja nisu izložena kasnim mrazevima (rano cvetanje).
Iz semena se razmnožava setvom odmah po branju u jesen. Ako se tako uradi, klija odmah u proleće. Setva nestratifikovanog semena uproleće daje ponik u roku od jedne do dve godine. Ima dobru izdanačku snagu iz panja i korena. Stoga se može razmnožavati vegetativno položnicama i reznicama u leto. Dren je interesantna vrsta sa nekoliko formi nađenih širom Srbije, kao na primer:
- Cornus mas, var. mas,
- C.m. var. oblongifolia – ima ga u okolini Babušnice, Raške , a na Kosovu u selu Staro gradsko.,
- C.m. f. dolichocarpa,- pronađen u okolini Majdanpeka i Užica,
- C.m.f. conica – pronađen u okolini Majdanpeka,
- 5. m.f. oxycarpa – pronađen u okolini Majdanpeka,
6. C.m.f. microcarpa – ima ga na Đerdapu, u Sićevačkoj klisuri i kod Novog Pazara.
U februaru 1997. godine, objavlјen je podatak, da se na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu već desetak godina radi na selekciji drena, odabiranjem na više lokacija: Iz područija Fruške gore, Bačke, Kocelјeve i Zlatibora. Na tom poslu radili su Prof. Dr. Milovan Korać, Dr. Jelena Ninić – Todorović, Dr. Slobodan Cerović i Dr. Branka Gološanin sa saradnicima. Cilј ovog rada su selekcije drena sa krupnim, kvalitetnim plodovima, koji se lako kaleme i redovno rađaju. Krupnoća plodova (od i više od tri grama težine) je važna, a da koštica bude što manja. Važno je i to da cvetanje bude što kasnije (u aprilu), da rod ne bi uništili kasni mrazevi. Rezultati ovog rada koji se nastavlјa, su selekcije “Era”, “Bačka” i “Apatinski rani”, koji osim gore navedenih karakteristika imaju različito vreme zrenja. Stručnjaci ovu vrstu preporučuju za masovnu proizvodnju.
Dipl. inž. šum. Vladimir Ignjatović
