Prvo leglo najčešće kreće već početkom januara, pogotovo ako u to vreme počinje i leska sa cvetanjem, kao što je to bilo ovog januara. Tada može i bez otvaranja košnica, da se vrlo pouzdano utvrdi da li je sa društvima sve u redu. Ako pčele unose polen, iznose mrtve pčele i ostalu nečistoću, znak je da imaju leglo i maticu i da su zdrava. Kod uginulih društava (ako ih bude) vadim sve ramove, košnicu čistim i zatvaram da ne bi ulazile druge pčele i tražim uzrok uginuća.
Prvo otvaranje košnica je sredinom fabruara kada svim društvima donosim po 1 kg šećerno-mednog testa koje sam pravim od šećera u prahu i bagremovog meda. U testo ništa ne dodajem. Manjem broju društava (ove godine samo dva), za koje sumnjam da imaju malo hrane, testo dajem krajem januara, a kada ga potroše dobiju još jedno. Pre ovog termina ne dajem testo jer to smatram štetnim. Svrha testa u to vreme (druga polovina februara) je blaga stimulacija matice na nešto veću nosivost. Tada već ima više legla, više cvetnica, duži su i topliji dani. Stimulisanje medom ili sirupom može da dovede do burnog razvoja legla, a za to je ipak rano, jer zima još nije prošla.
Prolećni radovi su za mene najvažniji (pored proizvodnje matica), jer se njima ubrzava razvoj društava za bagremovu pašu, pa im posvećujem dosta vremena. Sa radovima krećem u vreme cvetanja vrbe ive, a to može biti početkom, ali i krajem marta. Prvi pregled nije samo pregled kojim bi se utvrdila snaga društava, broj ramova sa leglom i zaliha hrane, već se trudim da odradim još nekoliko operacija. Leglo je tada najčešće na tri rama, ali tako da je na prednjem delu rama (do leta) leglo, a na zadnjem hrana. Do ramova sa leglom su ramovi sa polenom i hranom i sa jedne i sa druge strane.
Ukoliko su ti ramovi na sredini košnice, ja ih premeštam na desnu, topliju stranu, jer mi je tako lakše za dalji rad. Istovremeno, ako je na ramovima površina pod leglom preko 50%, drugi i četvrti okrećem za 180 stepeni.
Pčele vole kompaktnost legla. Ne trpe hranu u zoni legla pa je ubrzano sklanjaju i stvaraju matici prostor da proširi leglo. Isti je postupak i kada legla ima dva, četiri ili pet ramova. Važno je dobro proceniti da postojeće pčele mogu pokriti to prošireno leglo; u suprotnom, ovom operacijom možemo da dovedemo pčele u problem, do zastoja u razvoju, pa i težih posledica. Pored okretanja ramova za 180 stepeni, grebem 11. crni ram (društva zazimljavam sa jedanaest ramova). Time stimulišem maticu na veću nosivost, oslobađam crni ram od hrane, da bih mogao da ga pretopim i pravim mesto za satne osnove koje kasnije dodajem. Grebanje meda sa crnih ramova je moguće i bezbedno kod punih podnjača sa kojima ja radim.
Pčelari sa mrežastim podnjačama bi morali da pronađu neko drugo rešenje. Na kraju dodajem plastičnu foliju preko satonoša i stavljam Milerovu hranilicu sa vodom. Prihranu šećernim sirupom smatram nepotrebnom, pa kod svakog otvaranja košnice sipam vodu. Pored hranilica sa vodom aktivna je na pčelinjaku i zajednička pojilica toko cele godine. Foliju i hranilice sklanjam na početku bagrema, odnosno pre selidbe.
Posle 3 – 5 dana sledi novo proširenje legla. Tada imam tri rama sa leglom od letvice do letvice i dodajem lep prazan ram u centar legla. Ukoliko nemam prazan ram može i sa hranom koju malo nožem otklapam, opet grebem poslednji crni ram i spremam ga za topionik. To radim dok god ima crnih ramova.
Za 3 – 5 dana u košnici su 4 rama sa leglom. Ponovo ubacujem lep ram u centar (sada sa druge strane). Kod društava, gde ramovi nisu popunjeni sa leglom, ne proširujem, već čekam da ojačaju, da prošire leglo na postojećim ramovima, pa onda ubacujem novi prazan ram.
Za 3 – 5 dana društva će imati 5 ramova legla. Tada počinjem sa ubacivanjem satnih osnova. Satnu osnovu stavljam u centar legla, najbolje između ramova sa mladim leglom, jer će tu biti najbrže izgrađena. Poslednjih godina jakim društvima dajem i po dve satne osnove koje one za 8 do 10 dana potpuno izgrade i matica zalegne. Time sam omogućio društvu da se maksimalno razmahne, a sebi uštedeo jedno otvaranje košnice. Kod dodavanja satnih osnova u centar legla, veoma je važno dobro proceniti snagu i mogućnost društva da se ne bi napravila greška. Kod slabijih društava satna osnova može postati „pregradna daska“ ako nemaju snagu da je izgrade. Tada se leglo cepa na dva dela što može dovesti do štetnih posledica. Njima dajem satne osnove tek na bagremovoj paši. Takva društva ionako ne mogu doneti višak meda.
Satne osnove dodajem dok društva ne dostignu snagu od 8 ramova sa leglom. Smatram da su onda maksimalno razvijena. Stavljam matičnu rešetku i polunastavak. Ide se na medobranje i radi sa polunastavcima. Plodište ne diram do kraja jula, kada krećem sa proizvodnjom matica.
Mnogi pčelari savetuju da se satne osnove stavljaju između rama sa polenom i rama sa leglom. Ne preporučuju cepanje legla. Može ali tu se satna osnova nešto sporije gradi. Nekad izgrade samo jednu stranu (do legla) pa mora da se okreće. A nekad se pčele pune polenom i hranom umesto da se matica zalegne. Kada se stavi u centar legla, mnogo je korisnije. Ipak, i moj savet pčelarima sa manje iskustva da prvih godina idu na sigurniju varijantu – satna osnova između polena i legla, a tek kasnije probaju sa stavljanjem u centar legla.
Sve ovo, napred navedeno, važi u slučaju lepog vremena. Međutim, proleće je promeljivo. Poželjno je pratiti vremensku prognozu. U slučaju najave dugotrajnijeg lošeg vremena sa jačim zahlađenjem, ne treba proširivati leglo. Bolje je sačekati lepše dane i onda nastaviti sa radom.
Takođe, važno je i poznavati pašne prilike na terenu gde se pčelari. Ne može se isto raditi na primer u Vojvodini i Šumadiji ili pored reka i na brdima. Onde gde ima obilja paše tokom celog proleća može se manje raditi i sa manje detaljisanja. U krajevima gde to nije slučaj period sa obilnijom pašom moramo da dočekamo spremni, sa dobrom strategijom i da ga maksimalno iskoristimo.
Smatram da našim pravilnim i pravovremenim angažovanjem tokom proleća možemo da ubrzamo razvoj pčelinjih zajednica za 7 – 10 dana u odnosu da ne radimo ništa, odnosno da ih pustimo da se same, prirodno razviju. Time, svakako, utičemo i na veće prinose.
Miroslav Živković
Добар савет како радити да би бурад била пуна, не магле већ меда?